Bila jednom jedna Zemlja

Autorka: Lena Bogdanović, članica tima za odnose sa javnošću

Jedna planeta. Zemlja. Danas. Mi. Naša prava. Naše odgovornosti.

Često govorimo, a možemo i čuti o konceptu ljudskih prava. Međutim, nedoumica sa kojom se susrećemo jeste da li ta prava predstavljaju samo zamišljeni ideal kojem treba težiti ili nam ona zapravo mogu biti zagarantovana. Pomenuti koncept se bazira na ideji da sva ljudska bića imaju univerzalna prirodna prava, nezavisno od državljanstva, pola ili rase.

U svetlu globalnih dešavanja, Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija izglasao je u oktobru 2021. godine priznavanje prava na bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu kao ljudsko pravo. Šta ovo znači za nas u praksi? Naime, dve rezolucije koje su izglasane, a odnose se na novo ljudsko pravo, nisu pravno obavezujuće. Sa tim u vezi treba napomenuti da su četiri posebno značajne države Rusija, Indija, Kina i Japan, ostale uzdržane prilikom glasanja. Međutim, prava vrednost ovih rezolucija treba da bude u motivisanju i hitnom pozivu na akciju u cilju postizanja zdrave, ali i održive životne sredine. Specijalni izaslanik David Bojd naveo je da izglasana rezolucija ima „potencijal da promeni život u svetu u kojem globalna ekološka kriza ubija više od devet miliona ljudi svake godineˮ. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije 24% svih smrtnih slučajeva u svetu povezano je sa zagađenom okolinom, kao što su zagađenje vazduha ili izloženost otrovnim hemikalijama.

Dakle, trebalo bi da nam je sada jasno, ljudsko pravo postoji, ali se za njega moramo zajedno boriti. Pomenuta rezolucija u toj borbi zasigurno pomaže, ali prava odgovornost leži u našim rukama. Da, u tvojim, u mojim, u rukama studenata, društva, države, ali i čitave međunarodne zajednice.

Svakodnevno smo svedoci efekata klimatskih promena, prethodnu godinu, između ostalog, pamtićemo i po ogromnim vrućinama, šumskim požarima, poplavama, zemljotresima… Ukoliko se klimatske promene ne obuzdaju, ovakvi „ekstremni” uslovi postaće naša nova svakodnevica. U skladu sa tim, lideri i predstavnici iz skoro svake države na svetu, sastali su se u Glazgovu, od 31. oktobra do 12. novembra, na 26. Konferenciji UN o klimatskim promenama – COP26. Šta je postignuto na Konferenciji? Naime, SAD i Kina su se usaglasile da zajedničkim snagama rade na smanjenju porasta svetske temperature, više od 100 predstavnika je obećalo da će zaustaviti krčenje šuma i povećati pošumljavanje do 2030. godine. SAD i EU su najavili da će zajedno raditi na smanjenju emisija metana sa efektom staklene bašte, dok se više od 40 svetskih lidera obavezalo da će smanjiti korišćenje uglja (iako najveći korisnici, Kina i SAD nisu potpisali).

Postavlja se pitanje da li je ovo dovoljno da se spreči opasno globalno zagrevanje? Naučnici smatraju da ono što su delegate obećali nije dovoljno da se povećanje globalne temperature ograniči do 1.5 stepena Celzijusa, koliko je neophodno da bi se izbegle katastrofalne posledice. Takođe, mnogobrojne organizacije za zaštitu životne sredine, kao i oni koji su bili najteže pogođeni klimatskim promenama su razočarani izmenama i ublažavanjima određenih klauzula u samom tekstu sporazuma. Ipak, Konferencija je pitanje klimatskih promena (ali i održivog razvoja) stavila na vodeće mesto za čitavu međunarodnu zajednicu.

I sami se, kao stanovnici Republike Srbije, suočavamo sa činjenicom da se naši gradovi neretko nalaze među najzagađenijim gradovima na svetu i iako nam se čini da smo suviše „mali” da bismo nešto uradili povodom toga, nije tako. Konferencije poput ove u Glazgovu su otvorile mogućnost građana širom sveta da se pobune i izbore za svoja prava, a ja bih za kraj istakla da je to i naša odgovornost i obaveza. Svako od nas ima pravo na zdravu i bezbednu životnu sredinu (sada i zvanično) i mada borba za ostvarenje tog prava nije jednostavna i zahteva puno žrtve i odricanja, pre svega za države, ona nije nemoguća. Zajedničkim glasom, a potom sluhom za taj glas od strane onih koji su donosioci odluka, možemo i moramo osigurati siguran i bezbedan opstanak sadašnjih, a i budućih generacija!

Svetski omladinski talas

0