Održivost u rečniku umetnika
Autorka: Milica Alimpić, članica tima za odnose sa javnošću
„Uzaludno je umetniku da pokušava da stvori okruženje jer ono uvek postoji oko nas. Svaki živi organizam ima svoje okruženje, naš posao je da ga očuvamo.“ Carl Andre
Šta je to održiva umetnost?
Održiva umetnost se odnosi na kreativnost u pronalaženju novih načina stvaranja umetnosti koja može da koristi životnoj sredini. Umetnici ovog pravca to uspevaju korišćenjem prirodnih materijala ili širenjem svesti o održivom razvoju. Tako da postoje dva međusobno povezana pravca održive umetnosti : umetnost koja se stvara korišćenjem održivih materijala i umetnost koja podstiče razgovor o održivosti.
Da li umetnost i održivost idu zajedno?
Nažalost, tokom proteklih vekova, ljudska umetnost je postala neodrživa i štetna za planetu. Visoko toksične supstance i teški metali, uključujući kadmijum i kobalt – koji su zabranjeni u gotovo svim sektorima – još uvek se u velikoj meri nalaze u većini umetničkih boja. Često se ove boje prodaju prikriveno i svoj sastav ne ispoljavaju na tubama ili ambalažama, pa ih možemo pronaći pod primamljivim nazivima poput viridian zelene ili modro plave. Pri stvaranju dela na platnu, upotreba teških metala u bojama je obilna – mnoga mastila su izuzetno toksična, koliko po ljude, toliko i po životinje. Većina rastvarača uljanih, akrilnih i tempernih boja sadrže nepirodne supstance terpentina, ili usporivača sušenja čije isparavanje može biti vrlo štetno. Održivi materijali i umetnička dela koja se mogu ponovo koristiti praktično ne postoje, dok umetnička dela nisu prilagođena recikliranju.
Postoji li drugi način?
Kako se pravi suštinska razlika ka održivim umetničkim alternativama i kako stvoriti neškodljiva umetnička dela? Stvaraoci ove vrste umetnosti uglavnom pribegavaju prirodnim i obnovljivim izvorima kao što su pigmenti, boje, papiri i indijsko mastilo. Sve proizvode ekološki štampaju na 100% recikliranom papiru od održivog drveta manga, izbegavaju plastične ramove i koriste isključivo one od recikliranog drveta. Jedan od prirodnih izvora organske boje je drvo mader, biljka poreklom iz Evroazije. Cvet ovog drveta se koristi za dobijanje meda, bogate bobice glavni su izvor hrane pticama i azijskim jazavcima, a kuvanjem i isušivanjem korena dobija se prirodni crveni pigment. Zeleni pigment uglavnom se pravi od artičoke, iglica crvenog bora i različitih trava, osnovna plava boja dobija sušenjem indigo cveta i plavog/ljubičastog karanfila, a žuta od cveta kantariona i kore sumaka.
Slika 1 – Kamil Tibert, umetnica
Bijenale: opasnost za planetu?
U 2021. godini, fondacija Bijenala navela je preko 270 gradova koji su domaćini umetničkog događaja svake dve godine. Alarmantno je razmišljati o ekološkim posledicama velikog broja događaja ovog tipa koji stvaraju veoma visoku emisiju ugljenika i ostavljaju za sobom neverovatne količine otpada.
Međutim, događaj savremene umetnosti – Helsinški bijenale – postavlja primer za buduću međunarodnu izložbu kao događaj koji predstavlja održivu umetnost. Održao se u istorijskom prirodnom okruženju ostrva Valisari, predstavljajući 41 umetnika i umetničke grupe. Koristeći samo 20% zemljišta i postavljajući umetnička dela duž već postojećih staza, bijenale obezbeđuje da nasleđe i biodiverzitet teritorije nisu ugroženi. Oni su usvojili alate za merenje emisije ugljenika, od otpada do potrošnje energije, dajući primer ne samo za buduća bijenala, već i za muzeje i umetničke galerije. Koristili su reciklirane bicikle, izbegavali nepotrebno štampanje materijala i osigurali da je njihov otpad biorazgradiv.
Primeri održive umetnosti danas
Land art – Savremena umetnička forma nastala u Sjedinjenim Američkim Državama krajem šezdesetih, koristi okolno okruženje kao suštinski deo umetničkog dela. Verovatno najpoznatiji primer land arta, Spiral Jetty, privremeno je umetničko delo koje je stvorio američki umetnik Robert Smitson. Džinovska spirala u Velikom slanom jezeru Juta napravljena je od 5000 tona hladnog, ugašenog kamena od lave.
Slika 2 – Spiral Jetty (1970)
Annabel Pepper je fotografkinja čije umetničko delo koje predstavlja fotografiju kita napravljenog od plastične kese. Njen cilj je da stvori reakciju na plastično zagađenje u vodama. Ovo umetničko delo stvoreno je u okviru Univerziteta u Lafboru, Engleska i izloženo za šire narodne mase. Delo je napravljeno u okviru treće izložbe Plastic Project koji obuhvata radove 119 polaznika osnovnih kurseva Škole za dizajn i kreativnu umetnost.
Slika 3 – Plastični kit (2021)
Brza moda – Ovim delom umetnica Isi Spurvej želi da ukaže na zapadnjački uticaj bacanja odeće i štetnost modne industrije na planetu, kao i negativan uticaj na klimatske promene jednog od bivših predsednika SAD-a. Ovo umetničko delo takođe je napravljeno u okviru treće izložbe Plastic Project i može se videti na Univerzitetu u Lafboru, Engleska.
Slika 4 – Brza moda (2021)
Kamil Tibert je umetnica koja se bavi pejzažnom arhitekturu, odnosno stvaranjem „dela sa zemlje“. Njeni radovi koriste obnovljeno drvo i izrađeni su tehnikom bušenja koja stvara senke i teksture na potretima.
Slika 5 – Portret Filipinke 9 (2018)
Izvori:
- Thompson, J. William “Da li je održivo? Da li je umetnost?“ LUMP: London, 2018.
- Jarzombek, Mark „Uvod u konceptualnu i savremenu arhitekturu“ Massachusetts Insitut of Tehnology: Massachusetts, 2019.
- Last chance to see: Helsinki Biennial 2021 brings art and sustainability to Vallisaari – HARRIET LLOYD-SMITH
- Site-specific: trabalhos direcionados para um lugar predeterminado – Lucas Rossi Gervilla
- What Does Sustainability Mean For The Art – Eleonora Cerasoli
